R. Arcibald Rajs je rodjen 8. jula 1875. godine u pokrajini Baden. Verujuci da je kriminalistika zaista nauka R.A. Rajs je u Lozani osnovao Institut za tehnicku policiju i kriminalistiku koji je zvanicno otvoren 1909. godine na kome su se skolovali i kadrovi tehnicke policije iz Srbije.

Veliki prijatelj Srba - Arcibald Rajs. Interesantno je to da ovaj svajcarac poseduje neverovatno dobru moc zapazanja i da je sjajan psiholog.

Njegovi zakljuchci su ubedljivi, porazni i aktuelni: inteligenciju su prozimali nemoral, nestrucnost u javnim poslovima, arogancija prema "obicnim ljudima", rodoljublje je zamenjeno koristoljubljem, defetisti su podcinili oslobodioce, zrtve date za otadzbinu obescascene su, skorojevicstvo je u svemu ovladalo je drustvom. Takav mir je unizio slobodu, ozakonio nepravde, razorio etnos i najbolje tradicije srbskog naroda.

Koristoljubna i stranacka politika, sa koruptivnom inteligencijom i danas su najodgovornije za stanje u nasem drustvu u kome je razum obezvredjen, znanje obesmisljeno, moral razoren, a opste dobro zamenjeno licnom koriscu.

Mane nasih predaka su i nase danasnje mane. Sa tim manama mi ne mozemo da izvrsimo duhovni i nacionalni preporod, bez kojeg nam nema opstanka na oduvek nestabilnom i vetrometnom Balkanu.

Pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, vec onaj koji vam kaze istinu, celu istinu.

U nabrajanju vasih vrlina necu morati da vam govorim o onome sto vi nazivate "inteligencijom". Njome cu se pozabaviti tek u delovima posvecenim vasim manama. Srecom, vas narod ponajvise cine seljaci, a ne "inteligencija.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost cesto seze do junastva.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko zive u narodnoj dusi kao kod vas. A imate i onaj velicanstveni dar da vas secanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti zivot vise nista ne znaci. To je zato sto lik tih legendarnih junaka izlazi iz vas samih. Sacinjen je od komadica koje odaje vasa dusa. Urodjeni zdrav razum vam je u tim junacima "koji su u stvarnosti cesto bili sasvim drugaciji" pronasao pravi i mozda jedini nacin da odrzite netaknutim svoj nacionalni ideal. Da bi ste ocuvali patriotizam i kult svojih nacionalnih junaka pomohla vam je vasa religija.

Ali se cak i onaj Srbin koji se hvalise da ga je "bas briga i za popa i za njegova posla" prekrsti kada sazna nesto sto ga zestoko pogodi, ili ode da pobode upaljenu svecuispred ikonostasa kad izgubi drago bice.

Vas narod je gostoljubiv. U sela covek ne moze doci, a da ne naidje na sirokogrud docek. Narodne svetkovine jos cuvaju onaj nekadasnji prelepi obicaj ugoscavanja. Prvi komad bozicnog kolaca cuva se za namernika.

Narod vam je demokratican, i to zaista demokratican, a ne na nacin politicara. Medju vasim ljudima covek se ceni onoliko koliko je covek, a ne po onome sto su od njega ucinili odelo i titule. Novac mu, naravno, kao i svuda, uliva postovanje i ostavlja utisak, ali taj utisak nije toliki da bi ga naterao da se odrekne vlastitog dostojanstva.

Narod vam je "ponosan" ali ne i ohol. Taj "ponos" nije mana, vec vrlina. Ona je nuzna svakom zaista dobrom coveku jer ga sprecava da podlegne zlim uticajima ili iskusenjima. Taj "ponos" je, naprosto, postovanje sopstvene licnosti. Losi ljudi ga nemaju. Oni su samo oholi.

Vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za zivota video. Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi.

Niste veliki radnici. Cesto odlazete za sutra, cak i za prekosutra, ono sto biste morali da uradite danas. Posledica je da se to, cesto, nikada i ne uradi. Koliko ste samo licnih i, jos gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! I vas seljak gubi, zbog nedovoljnog zalaganja u radu, dobar deo onoga sto bi mogao dobiti od svoje mnogo plodnije zemlje. On ne primenjuje savremene i racionalne postupke u poljoprivredi posto bi ga oni bar dok se ne bi na njih privikao, terali da vise radi. "Tradicija" mu je izgovor sto ih ne primenjuje.

Koliko sam puta, obilazeci vasu zemlju, video u parlogu savrseno obradive, ponekad cak i izvanredne povrsine pokrivene siprazjem i travom po kojima cesto pasu ovce i koze. Kad bi se to zemljiste obradilo ili, ako je mocvarno, isusilo, davalo bi ne samo svu hranu za stoku, vec donosilo kvintale i kvintale zita, koje biste skupo prodavali zemljama kojima priroda nije tako darezljiva.

Evo jednog primera: Makis, na samom ulazu u Beograd. Kad bi se na njemu izvrsila irigacija i kada bi se zastitio branom od poplava, on bi vam bio ne samo prostrani vrt dovoljan da snabdeva svim povrcem trzista glavnog grada vec i zitnica neprocenjive vrednosti. Znam da cete pokusati da nadjete opravdanje i da cete reci da brana i odvodnjavanje skupo kostaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba uloziti i neki kapital. Medjutim, zar ne mislite da cete novac koji u to ulozite brzo povratiti i da cete ga udesetostruciti? Zemlja bi vam zasigurno odatle izvlacila vecu korist nego danas. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvodjenje takvih radova od drazvnog interesa. Trosite ga na milione za politicke "agitacije" koje ne donose dobro, vec zlo ovoj zemlji.

Zasto vam se sela sve vise prazne, a seoska omladina, koja sigurno ne bi bila suvisna na selu navaljuje u gradove da bi tu potrazila zaposlenje. Sigurno ne zato sto ih vase selo, koje je osim retkih izuzetaka, jedno od najplodnijih i najnenaseljenijih u Evropi, ne bi moglo hraniti. Ne, ona dolazi u grad iz dva razloga: prvo, danas mnogi mladi ljudi smatraju ponizavajucim da budu seljaci, pa, zele da budu "cinovnici" jer misle i u velikoj vecini slucajeva s pravom tako misle, da ce im posao u svojstvu cinovnika biti laksi. Ovakvo stanje duha, naravno, slabo pogoduje vaspitanju vrednog osoblja u drzavnim sluzbama. I, zaista, licno iskustvo mi je pokazalo da je polovina vasih cinovnika losa i veoma lenja. Dovoljno je da udjete u postu, gde bezbrojne gospodjice neprestano brbljaju, popravljaju sminku, a jedva da se potrude, i to veoma neljubazno, da udovolje narodu kojem bi morale biti na raspolaganju.

Treba ipak reci da se kod vas taj nedostatak radne energije objasnjava na dva nacina. Najpre, pod turskom vlascu vam je i najzesci rad malo koristio. Od njega se bogatio samo vas ugnjetac. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemlja vam je tako plodna. Uz veoma malo rada imate sto vam je potrebno za zivot. Niste hteli da radite vise zato sto bi to koristilo samo vasem tiraninu. I tako, kroz duge vekove, navikli ste se da malo radite i jos niste uspeli da raskinetes tom navikom, koja u danasnjim okolnostima, kada ste postali veliki narod koji mora da ima svoju ulogu u svetu, nije vise dopustiv.

Dakle, u ono vreme ste malo radili kako ne biste stvarali bogatstvo svojim ugnjetacima. Najambiciozniji su se zadovoljavali skromnim blagostanjem. Niste bili lakomi. Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre velikog rata, a narocito tokom njega. Videli su raskos velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva moc novca, a nisu uvideli sta je u njoj lazno. Kada su se vratili kuci, zeleli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i postenim radom. Prisetili su se svojih nekadasnjih turskih gospodara, pa su krenuli njihovim primerom u korupciju. I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja suste cestitosti, uvukla odvratna korupcija, ona je zarazila posebno one medju vama koji se oholo nazivaju "inteligencijom zemlje".

Vi, koji pred bogatim i mocnim ugnjetacem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem. Istina, nekadasnji duh jos postoji na selu, ali u gradovima caruje novac. Koliko sam puta gledao kako se vasi najmocniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata mesao pesak i brasno i isporucivao ga vojnicima sto su se borili i ginuli za vasu slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je jos bogatiji i svemocniji, a vi mu laskate.

Jedna od vrlina koja je kod mnogih medju vama iscezla jeste zahvalnost. Postali ste strasno nezahvalni. Mnogi medju vama su veoma bogati i nemilice trose da bi se istakli i iz zabave, ali kad valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se zrtvovali, nista ne daju, ama bas nista.

I pored svega zavist nije svojstvena srpskom narodu. Srbski narod je ambiciozan, a hrabar narod i treba da bude ambiciozan, ali nije ljubomoran. Ljubomora je tekovina onog izrodjenog dela stanovnistva, dela koji cini "inteligenciju", kako se ona neopravdano naziva.

Ljubomora je uzrok jedne druge mane: nedostatka mere i preterivanja. Ljudi vide samo spoljni sjaj, a sadrzajem se ne bave. Trude se da dostignu taj vestacki sjaj.